Յովանկա Կալիչ
Յովանկա Կալիչ | |
---|---|
Ծնվել է | սեպտեմբերի 15, 1933 (89 տարեկան) |
Ծննդավայր | Բելգրադ, Հարավսլավիայի Թագավորություն |
Քաղաքացիություն | ![]() |
Կրթություն | Բելգրադի համալսարանի փիլիսոփայության ֆակուլտետ |
Մասնագիտություն | պատմաբան, միջնադարագետ և համալսարանի դասախոս |
Անդամություն | Սերբական գիտությունների և արվեստների ակադեմիա |
Յովանկա Կալիչ (սերբ․՝ Јованка Калић) (սեպտեմբերի 15, 1933, Բելգրադ, Հարավսլավիայի Թագավորություն), սերբ պատմագիր, համալսարանի պրոֆեսոր և Սերբիայի գիտությունների և արվեստների ակադեմիայի անդամ։
Կենսագրություն[խմբագրել | խմբագրել կոդը]
Ավարտել է Բելգրադի համալսարանի փիլիսոփայության ֆակուլտետի պատմության բաժինը 1956 թվականին։ Կալիչն իր հետազոտական աշխատանքները սկսել էր դեռևս ուսման տարիներին։ 1958-1961 թվականներին նա աշխատել է Բելգրադի Պատմության ինստիտուտում որպես օգնական։ 1961 թվականին Կալիչն սկսել է աշխատել Բելգրադի համալսարանի փիլիսոփայության ֆակուլտետում որպես դասախոս, իսկ 1964 թվականին ստացել է փիլիսոփայության դոկտորի աստիճան Բելգրադի միջնադարյան պատմության թեմայով[1] 1970 թվականին դարձել է Բելգրադի համալսարանում պրոֆեսորի օգնական, իսկ 1976 թվականին՝ պրոֆեսոր։ Իվան Բոժիչի մահից հետո նա ընտրվել է հիմնական պատմության բաժնի ղեկավար։ Պատմական գիտությունների միջազգային կոմիտեն պարգևատրել է Հարավսլավիայի բյուզանդական պատմության բաժնի Բյուզանդիայի պատմության նախագծի համար։
Յովանկա Կալիչը մասնակցել է բազմաթիվ գիտական համաժողովների և հրավիրվել է դասախոսությունների մի շարք այնպիսի համալսարաններում, ինչպիսիք են՝ Սթենֆորդի համալսարանը, Կալիֆոռնիայի համալսարանը, Սանտա Բարբարա, Լոս Անջելեսի կալիֆոռնյան համալսարանը, Վարշավայի, Սալենտոյի, Աուգսբուրգի, Մյունստերի, Գրացի և Վիեննայի համալսարանները։ 1994 թվականին նա դարձել է Սերբիայի գիտությունների և արվեստների ակադեմիայի անդամ։ 1964 և 1971 թվականներին ստացել է Բելգրադի հոկտեմբերյան մրցանակը[1]։
Ամուսնությունից հետո օգտագործել է լրացուցիչ ազգանուն և հայտնի էր որպես Կալիչ-Միյուշկովիչ (սերբ․՝ Јованка Калић-Мијушковић)։
Ստեղծագործություններ[խմբագրել | խմբագրել կոդը]
- Калић Јованка (1967)։ Београд у средњем веку։ Београд: Српска књижевна задруга
- Калић Јованка (1970)։ «Рашки велики жупан Урош II»։ Зборник радова Византолошког института 12: 21–39
- Калић Јованка (1971)։ «Подаци Абу Хамида о приликама у Јужној Угарској средином XII века»։ Зборник за историју (Матица српска) 4: 25–37
- Калић Јованка (1976)։ «Из историје Пријепоља и Трговишта у XV веку»։ Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића 4: 141–151
- Kalić Jovanka (1977)։ «Ras u srednjem veku: Pravci istraživanja»։ Новопазарски зборник 1: 55–61։ Արխիվացված է օրիգինալից 2021-07-06-ին։ Վերցված է 2019-06-08
- Калић Јованка (1979)։ «Назив Рашка у старијој српској историји (IX-XII век)»։ Зборник Филозофског факултета 14 (1): 79–92
- Калић Јованка (1981)։ «Српски велики жупани у борби с Византијом»։ Историја српског народа։ књ. 1։ Београд: Српска књижевна задруга։ էջեր 197–211
- Калић Јованка (1982)։ «Велики преокрет»։ Историја српског народа։ књ. 2։ Београд: Српска књижевна задруга։ էջեր 64–74
- Калић Јованка (1982)։ «Немирно доба»։ Историја српског народа։ књ. 2։ Београд: Српска књижевна задруга։ էջեր 75–87
- Калић Јованка (1982)։ «Снажење Деспотовине»։ Историја српског народа։ књ. 2։ Београд: Српска књижевна задруга։ էջեր 88–99
- Калић Јованка (1982)։ «Доба привидног мира»։ Историја српског народа։ књ. 2։ Београд: Српска књижевна задруга։ էջեր 205–217
- Спремић Момчило, Калић Јованка (1982)։ «Султан Мехмед II Освајач и Србија»։ Историја српског народа։ књ. 2։ Београд: Српска књижевна задруга։ էջեր 289–302
- Калић Јованка (1984)։ «Ниш у средњем веку»։ Историјски часопис 31: 5–40
- Калић Јованка (1986)։ «Кнегиња Марија»։ Зограф: Часопис за средњовековну уметност 17: 21–35
- Калић Јованка (1988)։ «Столно место Србије»։ Новопазарски зборник 12: 13–22։ Արխիվացված է օրիգինալից 2021-01-28-ին։ Վերցված է 2019-06-08
- Калић Јованка (1989)։ «Прокопијева Арса»։ Зборник радова Византолошког института։ 27-28: 9–17
- Калић Јованка (1994)։ Срби у позном средњем веку (1. ed.)։ Београд: Балканолошки институт
- Калић Јованка (2001)։ Срби у позном средњем веку (2. ed.)։ Београд: Историјски институт
- Калић Јованка (2012)։ Срби у позном средњем веку (3. ed.)։ Београд: Завод за уџбенике
- Калић Јованка (1994)։ «Српска црква у средњовековном Расу»։ Новопазарски зборник 18: 7–11։ Արխիվացված է օրիգինալից 2021-01-28-ին։ Վերցված է 2019-06-08
- Калић Јованка (1995)։ «Предтурска историја Новог Пазара»։ Новопазарски зборник 19: 301–304։ Արխիվացված է օրիգինալից 2020-06-10-ին։ Վերցված է 2019-06-08
- Kalić Jovanka (1995)։ «Rascia - The Nucleus of the Medieval Serbian State»։ The Serbian Question in the Balkans։ Belgrade: Faculty of Geography։ էջեր 147–155
- Калић Јованка (1997)։ «Жупан Белош»։ Зборник радова Византолошког института 36: 63–81
- Калић Јованка (1998)։ «Претече Жиче: крунидбена места српских владара»։ Историјски часопис։ 44 (1997): 77–87
- Калић Јованка (1998)։ «Европа и Срби у XII веку»։ Глас САНУ 384 (10): 95–108
- Калић Јованка (2000)։ «Два царства у српској историји XII века»։ Зборник радова Византолошког института։ 38 (1999-2000): 197–214
- Калић Јованка (2002)։ «Рашка истраживања»։ Историјски часопис։ 47 (2000): 11–24
- Калић Јованка (2003)։ «Београд у XII веку: Тврђава-град-полис»։ Зборник радова Византолошког института 40: 91–96
- Калић Јованка (2004)։ «Рашка краљевина: Regnum Rasciae»։ Зборник радова Византолошког института 41: 183–189
- Калић Јованка (2006)։ Европа и Срби: Средњи век։ Београд: Службени лист СРЈ
- Kalić Jovanka (2006)։ «La Serbie et l'Italie au XII siécle»։ Глас САНУ 404 (13): 85–94
- Калић Јованка (2007)։ «Српска држава и Охридска архиепископија у XII веку»։ Зборник радова Византолошког института 44: 197–208
- Калић Јованка (2009)։ «Држава и црква у Србији XIII века»։ Зборник радова Византолошког института 46: 129–137
- Калић Јованка (2010)։ «Стара Рашка»։ Глас САНУ 414 (15): 105–114
- Калић Јованка (2011)։ «Манастир Светог Ђорђа у Расу»։ На траговима Војислава Ј. Ђурића։ Београд: САНУ։ էջեր 101–108
- Калић Јованка (2013)։ «Епископски градови Србије у средњем веку»։ Зборник радова Византолошког института 50 (1): 433–447
- Kalić Jovanka (2017)։ «The First Coronation Churches of Medieval Serbia»։ Balcanica 48: 7–18
Ծանոթագրություններ[խմբագրել | խմբագրել կոդը]
|